Sasvim je normalno lutanje i pronalaženje sopstvenog stila, ako ste pisac, novinar i čovek od pera. Možda je onda normalno i lutanje po jezičkim pravilima. Ono se dešava mnogima danas. Uticaj koji imaju profesionalci koji se bave izučavanjem našeg jezika, je nažalost mali i retko zauzimaju medijski prostor. Određeni mediji snose veliku odgovornost za onepismenjavanje šireg dela publike. Angažovanjem ljudi koji nisu profesionalci, smanjivali su zahteve i profesionalne standarde. Svoj prostor su ispunjavali komercijalnim programima i dan danas su dobre u kreiranju lažnih vesti, emisija niskog kvaliteta i produkcija koje nose senzaciju. Njihovoj publici nije bitan kvalitet, već jeftina zabava. Zašto bi onima kojima ne smeta ni kič i šund, zasmetalo i formiranje mišljenja, pogrešan prevod ili titl, psovke u etru? S druge strane je publika koja ne pristaje na takav odnos stvari i koja će promeniti kanal, uzeti neku knjigu u ruke da sebi ispuni vreme.

Ima ljudi koji dobro poznaju svoj maternji jezik ali i bar jedan strani. Danas se puno koristi engleski iz koga je prodrlo more pozajmljenica ili tuđica. Bili smo dobri domaćini, sve reči smo primili a neke smo toliko usvojili da su potpuno potisnule domaće izraze. Razgovor dvoje mladih, danas izgleda kao da su juče spustili kofere, posle 10 godina života u Americi.  Danas se mnogi obrazuju preko interneta, i to ne samo kroz online studije, već traženjem gotovih rešenja testova, radova i svega ostalog, samo da bi ispunili forme i zahteve profesora a ne da bi se suštinski obrazovali.

Zbog čestih grešaka na koje nailazim u svakodnevnoj komunikaciji, često pomislim da bi i za maternji trebalo da postoji test  i procena pismenosti. Moj prijatelj poliglota kome je maternji jezik isti kao i moj mi je davao neke stručne savete i jednom objasnio kako on tako dobro poznaje gramatiku i pravopis svog jezika. Ne zato što je fanatik za jezike, več zato što potiče iz krajeva u kojima se izrazito nepravilno priča. Ne koriste se čak ni svi padeži našeg jezika. Tako je on najpre morao kroz školovanje da nauči svoj jezik, a onda je bio vredan i savladao još mnoge jezičke barijere.

Da li ćeš da bacaš smeće u kantu ili da bacaš plastične kese po okolini? Za mene je pravilno izražavanje takođe vrsta higijene ali mentalne, koja zahteva svakodnevnu negu i da se pridržavaš određenih pravila. Ne prljaj okolinu i ne brljaj u pisanju.