Da li danas svako može da bude umetnik?

Posted on Posted in Dizajn, Uncategorized

Ako ste skoro imali priliku da posetite neku galeriju ili muzej, mogli ste da primetite koliko je umetnost odstupila od tradicionalnih formata i tehnika, koje su nekada krasile zidove ovih institucija. Mnogi afirmisani umetnici koji danas izlažu po svetski poznatim galerijama, u velikoj meri koriste digitalnu obradu i usavršavaju svoje izražavanje putem tehnologije.

Jedan od načina stvaranja digitalne umetnosti jeste kombinovanje tradicionalnih tehnika i / ili materijala za crtanje pomoću kompjuterskog softvera za stvaranje digitalnih crteža. Na taj način takva dela mogu ponovo stvoriti izgled tradicionalnih crteža urađenih olovkom ili mastilom. S druge strane, digitalni umetnik može odabrati efekte koje su specifične za medije uz pomoć softvera, kao što je stvaranja složenih uzoraka s apsolutnom matematičkom preciznošću.

Digitalna umetnost nam dolazi u mnogim oblicima, najčešće je isključivo kompjuterski generisana, nacrtana različitim vrstama softvera ili digitalnim slikama s fotografijama. Donosi nam umetničke kompozicije, koje se snažno oslanjaju na upotrebu tehnologije u njegovom stvaranju. Počelo je već od 70-ih godina 20.veka i uglavnom se koristilo za oglašavanje i vizuelne efekte za film. Tako je „Gospodar prstenova“,  koje se smatra jednim od napopularnijih i najuticajnih dela u literaturi 20.veka  doživelo ekranizaciju pola veka nakon objavljivanja davne 1955.godine. Tolkinova umetnost je inspirisala mnoga umetnička dela, muziku, filmove i televiziju, video igre, društvene igre i kasniju književnost. Ljubitelji Tolkina su ekranizaciju prve knjige „Gospodar prstenova“ dočekali 2001, posle koga su snimljena još dva nastavka do 2003. Iza ovog finansijski i produkcijski veoma zahtevnog poduhvata stoji režiser Piter Džekson. Isto je i ideja za film „Avatar“ Džejmsa Kamerona nastala još 1970.godine ali je film snimljen 2009, tj. tek kada mu je tehnologija omogućila da ekranizuje sve efekte, koji se mogu videti u ovom filmu.

Fantastičan primer saradnje tradicionalne umetnosti i digitalnih tehnologija donosi nam film „Loving Vincent“iz 2017.godine. U ovom projektu, koji je oživeo slikarstvo Van Goga (1853 – 1890) je učestvovao je tim umetnika iz celog sveta koji su putovali do studija Loving Vincent u Poljskoj i Grčkoj, gde je bila produkcija. 125 profesionalnih slikara je uljem na platnu oslikalo svaki od 65.000 kadrova filma. Na taj način su stvorili prvi potpuno naslikan igrani film u svetu.

Koga je ovaj neverovatan poduhvat zainteresovao, može da se sazna više detalja na Loving Vincent

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *